Колико уложити за осигурање тикета одређује износ који играч хоће да закључа. Да би оба исхода донела исто, улог на супротну страну једнак је могућој исплати тикета подељеној квотом те стране. Рецимо да тикет са могућом исплатом од десет хиљада динара чека последњи пар, уз квоту 2,50 на супротан исход. Четири хиљаде динара на супротан исход враћају десет хиљада ако тикет падне, а ако прође, од десет хиљада се одузимају четири хиљаде улога. У оба случаја остаје шест хиљада пре пореза, умањено за првобитни улог тикета.
Пре сваког осигурања вреди поставити једно питање: да ли би играч данас уложио тај износ на супротан исход да нема тикета? Ако је одговор не, осигурање је куповина мира, и то по цени са маржом. Кад је тикет нарастао у односу на месечни буџет, закључати део добитка може бити разумно, јер разлика између нуле и велике суме има праву тежину. Зато одлуку доносе буџет и план, а не осећај у последњим минутима меча.
Осигурање тикета пред крај обично се ради уживо, док се последњи пар још игра. Квоте уживо се мењају из минута у минут, па се износ осигурања рачуна изнова пре сваке уплате. Кад је тикет близу пролаза, касно осигурање тражи мањи улог због високе квоте на супротан исход, али тада и покрива најмањи ризик. Многе кладионице нуде и cash out, ранију исплату тикета по цени коју саме поставе; у тој цени је обично маржа, па је често испод вредности самосталног осигурања.