Koliko uložiti za osiguranje tiketa određuje iznos koji igrač hoće da zaključa. Da bi oba ishoda donela isto, ulog na suprotnu stranu jednak je mogućoj isplati tiketa podeljenoj kvotom te strane. Recimo da tiket sa mogućom isplatom od deset hiljada dinara čeka poslednji par, uz kvotu 2,50 na suprotan ishod. Četiri hiljade dinara na suprotan ishod vraćaju deset hiljada ako tiket padne, a ako prođe, od deset hiljada se oduzimaju četiri hiljade uloga. U oba slučaja ostaje šest hiljada pre poreza, umanjeno za prvobitni ulog tiketa.
Pre svakog osiguranja vredi postaviti jedno pitanje: da li bi igrač danas uložio taj iznos na suprotan ishod da nema tiketa? Ako je odgovor ne, osiguranje je kupovina mira, i to po ceni sa maržom. Kad je tiket narastao u odnosu na mesečni budžet, zaključati deo dobitka može biti razumno, jer razlika između nule i velike sume ima pravu težinu. Zato odluku donose budžet i plan, a ne osećaj u poslednjim minutima meča.
Osiguranje tiketa pred kraj obično se radi uživo, dok se poslednji par još igra. Kvote uživo se menjaju iz minuta u minut, pa se iznos osiguranja računa iznova pre svake uplate. Kad je tiket blizu prolaza, kasno osiguranje traži manji ulog zbog visoke kvote na suprotan ishod, ali tada i pokriva najmanji rizik. Mnoge kladionice nude i cash out, raniju isplatu tiketa po ceni koju same postave; u toj ceni je obično marža, pa je često ispod vrednosti samostalnog osiguranja.